Duško je na studijama upoznao Johana Jebsena. On je poticao iz bogate porodice, ali je rano ostao siroče. Duška je prihvatio kao rođenog brata. Voleli su dobre automobile, lepe devojke i avanture. Kao studenti su učestvovali u političkim debatama zbog čega su obojica imali problema. U jednom trenutku Gestapo je uhapsio Duška pod izgovorom da je komunista. Jebsen mu je pomogao da se izbavi i, vraćajući se u Beograd, Popov je rekao svom prijatelju: "Ako ti ikada u životu bude bila potrebna moja pomoć, računaj na mene". U Beogradu je otvorio advokatsku kancelariju februara 1940. Johan dolazi da se sa Duškom nađe u kafani "Srpska kruna". Objašnjava mu kako je postao nemački obaveštajac kako ne bi išao u rat i postao meso za topove. Predložio je Dušku da mu postane pomoćnik. Trebalo je sastaviti spisak francuskih političara na koje Nemačka može da računa ako pobedi Francusku. Dušku je bilo teško da radi za one koji su ga zatvarali, ali je zbog obećanja prijatelju pristao. Da bi olakšao savest, odmah je sve prijavio Englezima u britanskoj ambasadi u Beogradu i postao i njihov špijun.
Jedna od poslednjih fotografija Duška Popova
Duško je bio obrazovan, šarmantan, bogat, neoženjen – sve u svemu, rado viđen gost na beogradskim zabavama i prijemima. Nemačka je htela od njega da napravi svog prvog superšpijuna jer je bio jedini koji je imao prolaz do najviših krugova britanskog društva (preko prijateljstva sa vojvodom od Kenta). Ceo svoj posao Popov je radio iza paravana advokata brodarske kompanije. Nemci su mu dali tajno ime Ivan, a Britanci Tricikl. Putovao je u Rim, Lisabon, London i osim za vojne tajne sve vreme brinuo za svoju rasturenu porodicu koja je bežala od Beograda do Dubrovnika i natrag.
Duškovi šefovi su bili Dž. S. Masterman, profesor istorije na Oksfordu, koji je u okviru tajne službe vodio sektor ćć zadužen da obmanama iscrpljuje snagu nacista. Druga najvažnija ličnost za Popova bio je Stjuart Menzis, glava britanske obaveštajne službe i odgovoran samo Čerčilu. Ubeđujući Duška da je idealan kontraobaveštajac, on mu je ovako rekao:
– Vi ste pošten čovek, ali ste bezobzirni. Vaše urođene sklonosti, nagoni i predosećanja jači su od vaših sposobnosti shvatanja i rasuđivanja, koje su takođe iznad proseka. Savest vas nikada ne peče, a kada ste svirepi, to je životinjska a ne bolesna svirepost. Opasnost deluje podsticajno na vas i tada jasnije mislite, brže donosite odluke. Jedino treba da naučite da slušate naređenje kako ne biste bili mrtav špijun.
Blef od 50.000 dolara
Treća bitna osoba (ne računajući Jebsena) za Popova je bio Jan Fleming, britanski agent koji je imao zadatak da prati Popova. On mu je kasnije bio nadahnuće da stvori glavni lik svojih romana o Džemsu Bondu. Duško je znao da ga Fleming prati i priredio mu je jedno iznenađenje u Lisabonu. Od Nemaca je dobio 80.000 dolara da ih prenese u Ameriku, ali je Duško odlučio da u jednoj kockarnici zaigra na sve ili ništa. Prihvatio je izazov jednog razmetljivca i na sto stavio 50.000 dolara. Svi su zanemeli, ostali gosti se skupili oko stola, a lice Jana Fleminga je pozelenelo. Niko nikada pre toga nije imao toliko novca na jednom mestu. Izazivač se povukao, kazino izvinio, a Duško je bio zadovoljan.
Popov je informaciju o skorom napadu Japanaca na Perl Harbor prosledio Britancima, a ovi su ga uputili pravo u Ameriku. Šef CIA Edgar Huver nije verovao mladom špijunu sa Balkana i nije ništa preduzeo da upozori američku vojsku na Havajima. Posle napada Dušku je bilo zabranjeno da bilo šta pita jer je Huver bio moćniji od svih američkih predsednika. Niko nije smeo da ga smeni čak ni kada je ispunio uslove za penziju.
U to vreme Duško nagovara svog prijatelja Johana da i on počne da radi za Engleze. Novi oficiri nemačke tajne službe odlučuju da provere Popova pomoću "seruma istine" (sodijum tiopental) i Duško prolazi test. Jebsena Nemci hapse zbog nekih finansijskih grešaka i odvode u Berlin. Duško im poručuje: "Ako ga ne pustite, više nikada neću da radim za vas". Gestapo ne pristaje, ali Duško ima muke i sa bratom Ivanom koga Nemci hapse u Beogradu. On uspeva da se spasi i pobegne u London, a Jebsena ubijaju.
Posle rata je u Minhenu našao ubicu svog druga i čvrsto rešio da osveti Johana, ali nije mogao. Tog zlikovca je šutirao, tukao ga i na kraju potrčao ka jednom drvetu naslonio se na njega i ispovraćao.
– Vulkan mi je pokuljao iz utrobe kao da sam povraćao sve ono što sam poslednjih pet godina morao da gutam i doživim, sve spletke i političke manipulacije – sećao se Duško u svojoj knjizi. – Povratio sam sve svoje grehe, sramote i bol. Osetio sam se praznim i slobodnim.
Čovek čijim su informacijama verovali Hitler i Čerčil dobio je posle rata Orden Britanske imperije s obrazloženjem da je zaustavio između sedam i petnaest nemačkih divizija za vreme invazije saveznika na Normandiju juna 1944. godine. Poznati pisac Grejem Grin je rekao: "Duško je bio najvažniji i najuspešniji agent koji je radio za Veliku Britaniju tokom Drugog svetskog rata". Kada se Fleming proslavio svojim romanima, časopis "Pablišers vikli" je napisao: "...Taj šarmantni, očaravajući mladi jugoslovenski plejboj koji je poslužio kao uzor Janu Flemingu da stvori lik Džemsa Bonda, bio je neverovatno smeo i uspešan".
Blogged with Flock
No comments:
Post a Comment