Huršid paša
Huršid paša je dobro poznavao Srbe i prilično razumevao 
srpski. Govorilo se čak da je rođen u Srbiji. Dugo je pašovao u Nišu i vodio oštre vojne protiv srpskih ustanika, napadajući ih s juga i s istoka.
Sprečio je 1809. godine oslobadjanje Niša pobedivši Srbe pod vodjstvom vojvode Stevana Sindjelića na Čegru. Uspeo je da okruži srpsku vojsku. Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta. Barutana je odletela u vazduh uz snažan prasak Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 mrtvih Turaka i 4.000 Srba.
Huršid je nakon ove katastrofe iskoristio preganjanje srpskih starešina, pa je zaobišavši Deligrad stigao bio bezmalo do samoga ušća Morave; morao se vratiti tek sa prelaskom Rusa preko Dunava. Kada je stigao u Niš od lobanja srpskih vojnika sazidao je Ćele kulu i tako ovekovečio svoju sramotu i sramotu svoje otadžbine.
Ćurčijama je plaćao za svaku odranu srpsku glavu po dvadeset pet groša. U 3 metra visoku kulu pravougaonog oblika je ugradio 952 lobanje. Na svakoj strani kule 14 redova sa po 17 lobanja.
On je morao mrzeti Srbe: godine 1810. priredili su mu oni poraz na Varvarinu; 1811. izigrali su njegove predloge koje je kao veliki vezir — ko zna s koliko iskrenosti a po savetu Francuske — učinio Karađorđu: da se od Srbije obrazuje kneževina sa pravima koja su imale kneževine Vlaške i Moldavija. Zbog toga njegovog neuspeha bio je smenjen s položaja velikog vezira i ponovo postao niškim pašom. Komandujući vojskom od osamdesetpet hiljada ljudi, on je 1813. s juga upao u Srbiju, spalio i pokorio zemlju i došao do Beograda. Tu je za vezira postavio Sulejman-pašu.
Srbija je bila bukvalno pregažena. Narod je ginuo, bio odvođen u roblje, stradao od epidemije. Samo jednog dana, 17. oktobra 1813., dovedeno je na pazar u Beogradu 1.800 žena i dece. Hiršud paša govorio je s izvesnim zadovoljstvom francuskom konzulu, kako starešine opustošene Srbije "neće više naći naroda za dizanje na bunu".
Otišao je iz Beograda misleći da je zauvek umirio Srbiju i očekivao je nagrade i priznanja za ovo delo. Nije prošlo ni dve godine a ceo Beogradski pašaluk se zbog strašne surovosti Sulejman paše digao na oružje. Miloš Obrenović je postao vožd Drugog Srpskog Ustanka.
Da bi ugušila ustanak što pre Porta je uputila na Srbiju dve vojske. Prvu, od Niša, vodio je rumeli valis Marašli Ali paša poznat kao Marašlija, a drugu, od Bosne, bivši veliki, a tad bosanski vezir Huršid paša.
Huršid paša se spremao za novi krvavi pir po Srbiji. Medjutim, Rusija je pobedila Napoleona. Srbi ovog puta nisu bili bez saveznika. Sultan se uplašio i naredi svojim vojskama, koje su pošle na Srbiju, da stanu. Miloš je prvo poveo pregovore za mir sa Huršidom. Ovaj je tražio da Srbi prvo polože oružje i da se predaju Turcima, pa tek onda da razgovara. Zbog ovoga Miloš je prekinuo pregovore s njim.
Vladika Milentije
Jula 1815. godine Milošu je stiglo pismo od niškog fanariotskog vladike Milentija. On je bio uporan da organizuje sastanak Miloša i paše Marašlije. Za nedelju dana je Milošu poslao pet pisama ubedjujući ga da nije reč o prevari. Srpski ustanici su bili nepoverljivi prema vladikama koje je postavljala grkofilska Carigradska patrijaršija, sklona saradnji sa Turskim vlastima. Ipak knez Miloš 31.jula 1815. godine poziva niškog vladiku Milentija u manastir Jošanicu na razgovore. Nakon dogovora sa vladikom, 11. avgusta u istom manastiru počinju prvi pregovori o miru izmedju izaslanika kneza Miloša i izaslanika Marašli Ali paše. Sa turske strane bili su tu Hadži Jordan Kajsarlija-starešina Marašlijin, niški vladika Milentije i dva tri aglara (gospodina) Turčina. Sa srpske strane bili su gospodar Jevrem Obrenović , Dimitrije-tumač kneza Miloša, knez Miloje Teodorović iz sela Crnca i kaluđer Neofit iz mnastira Nikolja u Ovčaru.
Da bi izbegli sukobe sa Rusijom, sada najvećom evropskom silom, porta pravi velike ustupke ustanicima. Marašlija je dopustio Srbima, i da nose oružje rečima: ''Budite vi sultanu pokorni, pa nosite za pojasom i topove ako hoćete''. Miloš je opet pristao da propusti njegovu vojsku od 7.000 vojnika u Beograd. Tako se Srbi i Turci izmire. Sultan postavi Marašliju za beogradskog vezira, a Miloš postane ober-knez (vrhovni) Srba. Sve ovo nije bilo nikakvim ugovorom predviđeno, ali je tako ostalo do 1830 godine kada su sultanovim hatišerifom potvrdjena autonomna prava Srbije.
Dogovor Maršalije i kneza Miloša je spasio Srbiju ali uništio karijeru Huršid paše.
Heterija
Ipak prekopotrebni mir u Srbiji je bio krhak. Spremala se nova bura koja će odneti živote i Huršid paše i vladike Milentija. Ova dogadjanja je najavio niko drugi nego slavni Karadjordje koji je 1813. proteran iz Srbije.
Ćorović piše: "U Besarabiji Karađorđe beše došao u vezu sa pretstavnicima tajnog nacionalnog grčkog društva, "Heterije", čiji je cilj bio najpre obnova stare Vizantije, a posle oslobođenje svih hrišćana u Turskoj Carevini i obrazovanje federacije hrišćanskih naroda na Balkanu sa grčkom hegemonijom. Grčki naučenjak M. Laskaris utvrdio je, da Karađorđe i ranije, još u Srbiji, imao veza sa grčkim lokalnim pokretima, i da je bio poznat u krugovima njihovih rodoljuba. Karađorđa je upoznao s grčkim planovima heterista Đorđe Olimpija, zvani kapetan Jorgać. On je tajno uveo Karađorđa u Galati kod Jaša u kuću princa Konstantina Ipsilantija, gde je bio primljen za člana Heterije i gde je položio zakletvu da će raditi na oslobođenju hrišćana. Heteristi su mnogo polagali na Karađorđa kao bivšeg šefa jedne revolucije i radi glasa koji je bio stekao i u Srbiji i na Balkanu. Zbog toga oni pomažu bivšeg Vožda da se vrati u Srbiju, gde bi mogao povesti narod u novu borbu. Njihov čovek, zamenik ruskog konzula u Jašu, dao mu je novac i pasoš na ime ruskog plemića Mihaila od Leonarda, da ide tobože na lečenje u Mehadiju. S Karađorđem, koji se prerušio i dao obojiti svoje već posedele kose i brkove, išao je Jorgać, jedan Grk i Voždov pisar Naum. Na putu, u Novoj Palanci, oni zamoliše da preću u lađu i putuju vodom, što im mesne vlasti dozvoliše ne znajući s kim imaju posla. Kad su se već dočepali lađe, Karađorđe i Naum, nije im bilo teško naći načina da pristanu uz srpsku obalu, 28. juna 1817."
Saznavši za ove planove knez Miloš Obrenović naredjuje njegovo ubistvo koje je izvršeno 13. jula iste godine. Miloš je tako sprečio po nnjegovom mišljenju novo, bezizgledno krvoproliće.
Ipak, Heterija ne prekida svoje planove o svebalkanskom ustanku zbog Karadjordjeve smrti. Na samoj granici Miloševe Srbije, u Nišu, vladika Milentije, posrednik u pregovorima iz 1815. predvodi tajnu podružnicu Heterije sa oko 200 pripadnika spremnih za organizaciju rata za obnovu Vizantije.
Nakon odlaska Marašlije za Beograd u Nišu ostaje Ali paša. Neobično je da je i sam niški paša saradjivao sa vladikom i njegovom tajnom organizacijom. Ovaj veliki ogranak Heterije šalje svog predstavnika u Carigrad koji je 3 meseca proveo u Patrijaršiji pripremajući ustanak. Plan Heterije je bio simultani ustanak u Vlaškoj, Moldaviji, Grčkoj a kasnije i ostalim pravoslavnim zemljama u evropskoj Turskoj koji bi vodio oslobodjenju.
Porta 1821. saznaje za plan. Brojna Turska vojska je razaslata u sve delove carstva. U Vlaškoj i Moldaviji izbija planirani ustanak koji se nakon progona uticajnih grčkih bojara smiruje. Medjutim, rat za oslobodjenje se nastavlja u Grčkoj uz pomoć evropskih sila i rezultira njenom nezavisnošću nakon 8 krvavih godina. Heterija je u svojim namerama samo delimično uspela. Stvorena je slobodna Grčka ali nije obnovljena Vizantija.
U Nišu je ustanak otkriven i sprečen. Vladika Milentije i njegovi saradnici uključujući i Ali pašu su obešeni. Dvomesečnu istragu je sproveo izvesni Husein paša. On šalje izveštaj Marašliji 21. juna 1821:
"Predjašnji muhafiz Niša Ali paša, ne hoteći da miruje, načinio je savez sa niškim mitropolitom pa je potajno noću, održavao sastanke i krojio planove da, sačuvaj bože, istrebi narod muslimanski u Nišu. Pošto sam najsavesnije ispitao stvar pogubljeni su pomenuti paša, rečeni mitropolit, dvojica sveštenika i dva ćafira, koji su bili uticajni ljudi u varoši...". Spomenik obešenim zaverenicima se nalazi ispred tvrdjavskog mosta u Nišu.
Šta je tačno planirao vladika Milentije? Da li je saradjivao sa knezom Milošem koji je samo nekoliko godina pre toga ubio Karadjordja zbog saradnje sa Heterijom? Da je Heterija uspela, kako bi izgledala sudbina Srbije kao članice Vizantijskog saveza sa centrom u Konstantinopolju? Kako je vladika uspeo da za ustanak pridobije Ali pašu? Da li ga je možda preveo u hrišćanstvo? Odgovore na ova pitanja verovatno nikada nećemo imati.
Heterija je došla glave i Huršid paši.
Huršid nakon ličnog neuspeha u Srbiji biva premešten na Peloponez kojim je upravljao par godina. U njegovom odsustvu, marta 1821. godine, Heterija na Peloponezu pokreće rat za nezavisnost Grčke. Posle neuspelih pokušaja da umiri Grke, Huršid paša, graditelj stravične Ćele kule, izvršava samoubistvo 30. novembra 1822. godine.
No comments:
Post a Comment