Niška deklaracija

Kraljevina Srbija je prva u Prvom svetskom ratu objavila svoje ratne ciljeve. To je učinjeno 7. decembra 1914. godine na zasedanju u u zgradi današnjeg Doma omladine u Nišu, u formi Vladine izjave koju je prihvatila Narodna skupština. Izjava za koju se kasnije odomaćio naziv Niška deklaracija, glasi ovako:

". . . Uverena u rešenost celog srpskog naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu svoga ognjišta i svoje slobode, vlada Kraljevine smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog velikog vojevanja koje je, u trenutku kad je započeto, postalo ujedno borbom za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca. Sjajni uspeh koji ima da kruniše ovo vojevanje, iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi. U toj borbi srpski narod nema izbora, jer se između života i smrti ne bira. On je na nju prinuđen i vodiće je sa onakom istom nesalomivom energijom i s kakvom se pre sto godina borio za svoj vaskrs iz Kosovske grobnice ".

Srbija je istakla, ne srpski ratni cilj-ujedinjenje Srba, nego jugoslovenski-ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Izjavu o ratnim ciljevima dala je nova, koaliciona Vlada,sastavljena od predstavnika Radikalne, Samostalne radikalne i Napredne stranke. Tom Vladom zamenjena je homogena " staroradikalska " vlada, uvreme druge austro-ugarske ofanzive-Poćorekove " kaznene ekspedicije " - kada se vodila borba za državni opstanak. Ona je trebala da sve svoje snage stavi " u službu velike stvari Srpske Države i Srpsko-Hrvatskog i Slovenačkog plemena ". Pašić koji je bio predsednik i nove vlade, nije bio sastavljač Niške deklaracije. Kao njen sastavljač obično se navodi samostalski prvak Milorad Drašković. Pašić nije bio sklon objavljivanju ratnih ciljeva u prvim mesecima rata. On se priklonio samostalskoj inicijativi i, kao šef vlade, uzeo učešća u redigovanju deklaracije. U toku tog posla iz predloga deklaracije izostavnjeni su Slovenci, što se moglo pripisati samo Pašiću i njegovim " staroradikalima ". Jedan od retkih Slovenaca u Srbiji, Niko Županič, pripisivao je sebi u zaslugu što su Slovenci obuhvaćeni Niškom deklaracijom, i pored Pašićevog stava da je o Slovencima " uopšte prerano govoriti " .

Osnovni razlog ležao je u " idološkom-propagandom slabljenju Austrougarske iznutra " . Naime, "hrvatske regimente na Drini, u kojima je bio cvet Zagreba, bile su najogorčeniji vojnici na frontu ". Ako bi se one " ohladile za Austriju ", vojna snaga crno-žute monarhije bila bi više nego prepolovljena. Niška deklaracija imala je za svrhu da ohladi glave Hrvata i drugih Jugoslovena u austro-ugarskoj vojsci i da ih zagreje za ideju srpsko-hrvatskog jedinstva. U tom smislu već se radilo na frontu. Krajem septembra 1914, zabeleženo je da su srpski vojnici pre svakog napada pevali "Lijepa naša" i "Oj Hrvatsko još poživi". (Bilo im je odgovoreno "plotunima"). Objava ujedinjenja Srba, kao cilj, kao zvanično ratni cilj Srbije , još bi žešće motivisala Hrvate za borbu u austrougarskoj vojsci. Jer, tada bi rat Austro-Ugarske protiv Srbije za njih ujedno postao rat za istočne granice Hrvatske.

Srbijin jugoslovenski ratni cilj trebalo je da utiče i na sile Antante, kako u pogledu njihovih planova o teritorijalnim kompenzacijama, tako i u pogledu njihovih projekata posleratnog uređenja Evropi . Jugoslovenskim programom pružao se otpor savezničkim pritiscima na Srbiju da pristane na teritotijalne ustupke Italiji, Rumuniji i Bugarskoj za njihov ulazak na stranu Antante. Iznošenjem jugoslovenskog ratnog cilja, Srbija je Antanti ponudila veliku državu koja bi kao takva mogla da bude jedan od stubova stabilnosti u posleratnoj Evropai. Što se same Srbije tiče, samo se sa ostvrenjem jugoslovenskog ratnog cilja zadovoljavala njena nasušna potreba za rušnjem Austro- Ugarske, koja je kao grabljiv sused i teška prepreka za njenu nacionalnu misiju, decenijama predstavljala pretnju njenom opstanku. Uz to, ujedinjenjem sa "neoslobođenom braćom" Srbija je trebala da predupredi pojavu novig neprijateljskog suseda na severu i zapadu. Ideju o stvaranju samostalne Hrvatske, kao katoličke države, opominjala je na ovu kao na neprijateljskog suseda koji pod uticajem Italije, koja bi opet bila zamena za Austro- Ugarsku .

Blogged with Flock