Tragična ljubav u Bijaricu

Crkva u sklopu manastira Sv. Petke Iverice u Sićevačkoj klisuri je i spomenik jednom nesvakidašnjem dogadjaju koji je označio početak tragične ljubavi kralja Aleksandra i kraljice Drage. Skladnu crkvu je u neorenesansnom i vizantijskom stilu izgradio vojni gradjevinski inženjer kapetan Živojin Damjanović, koji je sa svojom minersko-inženjerijskom četom 1895. godine radio na probijanju pruge i puta kroz Sićevačku klisuru. Ova jedinica se nalazila kraj ruševina starog hrama sv. Petke Iverice kada je stigla vest da se kralj Aleksandar Obrenović umalo nije utopio u okeanu u francuskom letovalištu Bijaric 19. avgusta 1895. U znak zahvalnosti prema -svemogućem što je očuvao dragoceni život Uzvišenog Gospodara Srbije - , kako piše na spomen-ploči desno od ulaznih vrata, crkvu su sagradili oficiri i vojnici inžinjerijskih trupa, pod nadzorom pomenutog kapetana Živojina Damjanovića.

U spasavanju kralja Aleksandra je pomogla Draga Mašin, tada dvorska dama kraljice Natalije. Nakon ovog dogadjaja rodila se strastvena ljubav izmedju mladog kralja Aleksandra i deset godina starije udovice Drage, ljubav koja će ih oboje koštati života. Kraljica Draga nije bila plemenitog porekla. Rođena je 23. septembra 1861. u Gornjem Milanovcu u porodici Lunjevica. Njen otac, Pantelije Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovaca, a majka Anđelija domaćica.

U svojoj devetoj godini, Draga je poslata na školovanje u Beograd. Osnovu školu je završila u Beogradu, zatim i "Cermankin zavod", odnosno "Ženski zavod". Tu je naučila više stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemački jezik. Za vreme boravka u Beogradu, Draga se počela baviti pisanjem romana i pripovedaka, prevođenjem knjiga za novac. I pored toga što je otac vodio dosta računa o njoj, kao vrlo mlada devojka je počela da zarađuje za život. Čak je objavila i nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Volela U Beogradu se prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovića, kasnije profesora i teoretičara književnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga često navraćala. Međutim, želje Draginih roditelja odvešće je potpuno daleko od Popovića. Udala se za inženje ra Svetozara Mašina i ubrzo je, nakon 3 godine, ostala udovica.

Po razvodu kralja Milana sa kraljicom Natalijom Obrenović 1888. kraljica je kupila dvorac "Sašino" u banjskom lečilištu Bijaric u Francuskoj, koji je dobio ime po njenom jedinom sinu Aleksandru Obrenoviću. Kraljica Natalija je na put pozvala i Dragu Mašin, da joj bude pratnja i dvorska gospođica. Prihvatanjem dužnosti dvorske dame, život Drage Mašin sasvim se izmenio. Taj položaj omogućio joj je i poznanstvo sa kraljem Aleksandrom.

Kraljica Natalija i Draga su najpre odputovale zajedno vozom u Rusiju, u posetu carskoj porodici Romanov a nakon toga stigle u banjsko lečilište Bijaric, na Atlantiku. U Bijaricu je Draga odlazila sa Natalijom na svečanosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, šminku i kozmetiku.

Mladi kralj Aleksandar je stigao u martu 1895. u Bijaric. Za to vreme, Draga se starala o uređenju i održavanju kupališne plaže u Bijaricu. Ljubav Drage i Aleksandra se rodila baš na tom mestu, kada je po navodima hroničara, spasila budućeg kralja da se ne udavi. U Bijaricu su počeli da se dopisuju, da se viđaju i izlaze zajedno. Kraljica Natalija se tome nije protivila jer je želela svog sina da spremi za moguću ženidbu sa nekom princezom visokog ranga. Međutim, između njih se rodila istinska ljubav, mnogo jača nego što su to Natalija i Milan mislili. Aleksandar je zamolio Nataliju da ga ostavi samog sa Dragom i da se vrati u Beograd, što je kraljica Natalija i učinila. U početku niko nije imao protiv ove ljubavi, misleći da je to samo prolazna avantura.

Neočekivano, njihova ljubav je krunisana brakom i kraljevskom krunom 1900. godine. Kralj Aleksandar je, kao i njegov otac, bio neuspeli prosac evropskih princeza. Ljubav koju nije mogao da nađe na strani bila mu je na dohvat ruke, tu pored majke, ali su joj se usprotivili i majka i otac.

Tom, prema mišljenju većine savremenika i povesnika, neprikladnom ženidbom, sin je otuđio od sebe i majku i oca, a potonjeg je čak prerano oterao u grob (1901). Srbija je izgubila svog gospodara, a Obrenovići su se našli na beznadežnom putu, jer se uspostavilo da kraljica Draga ne može da rodi. Bez naslednika nema dinastije! Ipak, i pored svih neprilika i otpora javnosti ljubav Aleksandra i Drage je opstala.

Ubistvo

Narodno nezadovoljstvo je iskoristila zaverenička organizacija da još više ubrza izvođenje ranije planiranog atentata na kralja sa ciljem zbacivanja dinastije Obrenović. Povod za završetak odlaganja je bilo ubistvo u Smederevu jednog srpskog žandarma od strane Draginog rođenog brata Nikole Lunjevice, dok se nalazio u pijanom stanju. Zaverenicima se priključio i pukovnik Aleksandar Mašin brat bivšeg muža Kraljice Drage, Svetozara Mašina. Kao dan za početak akcije određena je noć između 29. i 30. maja 1903, jer se tada u Dvoru nalazila zaverenička grupa na dužnostima. Te večeri, kralj i kraljica su se vratili sa večere kod kraljičine rodbine i otšli na spavanje. Zaverenička akcija je počela tačno deset minuta posle ponoći. Zahvaljujući zaverenicima u Dvoru, oficiri su brzo uleteli u sobu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali u krevetu nije bilo nikog. Na toaletnom stočiću su pronašli Dragin omiljeni roman "La trahison", okrenut na 80. strani.
Oficiri su pretražili celu sobu, otvarali ormane i prevrtali stvari, ali nisu uspeli da pronađu kralja i kraljicu. Pre samog čina pronalaženja skrivenog kraljevskog para, oficiri su zarobili Draginu braću, potporučnike Nikolu i Nikodija Lunjevicu i odveli ih u mesnu komandu grada, gde ih je po naređenju pukovnika Mašina, izveo u jedno dvorište potporučnik Voja Tankosić i streljao. Dragine sestre Ana, Vojka i Hristina su otpremljene na železničku stanicu i poslate za Minhen.

Posle većih natezanja, zaverenici su doveli kraljevog ađutanta Lazu Petrovića da otkrije gde su se kralj i kraljica sakrili. Tada su se u kraljevskoj sobi nalazili pored Petrovića i poručnik Đorđe Ristić, potporučnik Velimir Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Potporučnik Vemić je pronašao zarez na jednim vratima i uzvuknuo: "Sekiru!" "Evo vrata!" Konačno su se pojavili iza skrivenih vrata kralj i kraljica u belim pidžamama, vidno uplašeni i pripijeni jedno uz drugo.
Nišlija, kapetan Mihailo Ristić bio je taj koji je usmrtio kralja, pa kraljicu, koja se na prvi pucanj bacila da svojim telom zaštiti kralja. Potom su i ostali zaverenici pucali, praznili revolvere i sabljama boli ubijena tela, a onda su ih bacili kroz prozor u dvorište, odakle su ih odvukli u obližnju prizemnu sobu, gde su pripremljeni za sahranu, koja je obavljena iduće noći, u Markovoj crkvi. U trenutku kad se ovaj atentat desio, bilo je tačno 3:50 minuta izjutra.
Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege i pod najvećom tajnošću prevezena kočijama ka starom beogradskom groblju. Kočije su stigle iza ponoći u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima. Činu sahranjivanja su prisustvovala dvojica zaverenika. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u Košutnjaku takodje 29. maja 1868., pre tačno 37 godina.

Nakon atentata na presto Srbije je došao kralj Petar Karadjordjević, unuk slavnog vožda Karadjordja.

Novinar i fotograf Dimitrij Jovanović ovako piše o Kraljici Dragi i njenoj smrti:

...Svojom lepotom i sarmom ona je izludjivala svakog ko je fiksirao njene oci, niko se nije mogao iscupati.Bilo je cak i mrtvih. Gospodin JURIEU,sreo je u jednom hotelu u Parizu, pokusao je da na silu udje u njenu sobu, pa kada mu to nije uspelo, vratio se sekirom da razbije vrata. Jedva su ga sprecili i to zahvaljujuci Mihajlu Vasiljevicu, adjutantu kralja Milana. Jadni gospodin JURIEU, kasnije je i poludeo.
Njen prvi muz, Svetozar Masin iz ljubomore odao se alkoholu i ubio se. Njena zadnja zrtva bio je i sam kralj Aleksandar – Sasa. U Bijaricu, dok su sve evropske princeze jurile za Sasom, on je video samo Dragu. Zbog nje najurivao je cak i strane diplomate.On je nju voleo od svoje seste godine i voleo je do kraja svog zivota... Njihovu ljubav, niko nije mogao da razume. Ceo svet je bio protiv, a narocito njegovi roditelji. Zadnjeg dana zivota, zbog Dragice, Sasa se odrekao prestola. Oni su hteli da napuste Beograd i Srbiju, da zive u Bijaricu... Ali ona dva krvoloka, kriminalca, Masin (dever Drage) i Apis...ubise, kao sto rece francuski predsednik – tako lepu i plemenitu zenu, i to na kriminalni nacin.
Ta dva krvnika prolise srpsku krv i to u srcu naseg Beograda. Cela Evropa energicno je protestvovala. Engleska je cak prekunula diplomatske odnose sa Srbijom. Oni su zahtevali da se ubice izvedu pred sud. Nazalost, njima nije sudjeno.
Danas treba odrzati ovaj proces, suditi i kazniti sve koji su ucestvovali u ovoj prljavoj aferi. Princ Petar bio je u vezi sa Masinom i Apisom, govorio je da nece pristati da bude kralj ako oni budu ubijeni. Nazalost, kasnije je promenio misljenje...
VEC PUNIH DEVEDESET GODINA NASA PRAVA, PRVA SRPSKA KRALJICA SE MALTRETIRA I SATANIZUJE ...
ZA DRAGU, OBICNO PISU – da je bila: malogradjanka, nevaspitana, pa cak i prostitutka. Sve je to laz. Ona je bila jedna od najobrazovanijih i najkulturnijih zena ondasnje Srbije. To potvrdjuju Francuzi pa i drugi. Govorila je vise stranih jezika, a francuski kao svoj maternji. Korespondirala je sa najznacajnijim licnostima Evrope, koji su je smatrali pravom aristokratkinjom. Kada se samo zna kakvog je morala bila kraljica Natalija, ona je ne bi drzala punih deset godina, sve do njene udaje sa njenim sinom. Draga je bila njena konfidatkinja. Ona je izdrzavala i skolovala tri brata i tri sestre, pa i roditelje...

A to sto je imala ambicije da postane srpska kraljica. Pitam, da li postoji i jedne zene u svetu koja to ne zeli ?!. – Prema tome!... Oni koji napadaju Dragu, sta bi rekli o Ruskoj Imperatrisi Katarini II ili pak o Mariji Tereziji, koja je imala 12.000 ljubavnika i to svakog za po jednu noc i cije se lobanje danas nalaze u podrumu muzeja u Sen Florjanu. Ni jedna ni druga nisu pretrpele nikakve posledice.
Masin je ta klanja izvrsio, ne da bi doveo na vlast Karadjordjevice, ni da osveti svog brata (toboze da ga je ona ubila), vec iz ljubomore sto nije pristala da se uda za njega ili pak da bude u krevetu sa njim. Nije mu bilo dovoljno metaka da je ubije, nego kao pravi sadista, iseko joj levu dojku, otvorio stomak, recima:”Kravo, gde je tvoje tele?” pa izresetao njihova tela sa stotinu metaka.
DRAGA, SVA ISKASAPLJENA, MRTVA, LEZALA JE NA PODU. Opkoljena sadistima, svi pijani, naravno osim Masina. Dugo je on nju mrtvu gledaoi na kraju rece:”PA I MRTVA, ONA JE NAJLEPSA.”. Sasi isekose prste da bi mu uzeli burmu i prstenje, pa ih bacise kroz prozor, vicuci sto jace: „Ziveo kralj Petar Karadjordjevic!”
To je bilo sigurno najsurovije ubistvo svih vremena u Srba.Sva ta bila je nepotrebna jer je Sasa vec potpisao da abdicira i da ce za 72 sata napustiti Beograd i Srbiju, ali i njegovim pijanicma nije islo u racun, oni su bili zedni njihove krvi...

Blogged with Flock